Organizacija aktivnosti učenja i intelektualni razvoj
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12 | Nivo: Tehnički Fakultet Mihajlo Pupin

Sadržaj:
UVOD 2
1. SAVREMENA SHVATANJA NASTAVE I UČENJA 2
2. INTELEKTUALNI RAZVOJ I UČENJE 4
3. ORGANIZACIJA AKTIVNOSTI UČENJA 7
3.1. AKTIVNO UČENJE 7
3.1.1. METODE AKTIVNOG UČENJA/NASTAVE 9
3.2. INDIVIDUALNA NASTAVA 10
ZAKLJUČAK 11
Literatura 12
UVOD
1. SAVREMENA SHVATANJA NASTAVE I UČENJA
Savremena shvatanja o izboru sadržaja nastave ukazuju na potrebu da učenici, pored usvajanja znanja i pojmova (obrazovni aspekt nastave), razvijaju i sposobnosti i veštine, što čini vaspitni aspekt nastavnog procesa. Jedan od ključnih zadataka savremene nastave odnosi se razvoj i unapređenje sposobnosti i veština mišljenja i na kognitivni razvoj u celini, što predstavlja oblast intelektualnog vaspitanja.
U uslovima burnog napretka nauke i primenjenih tehnologija u savremenom svetu pred nastavu se postavljaju krupni zahtevi u oblasti intelektualnog vaspitanja. Pored prirode sadržaja nastave, kao jedine prave osnove intelektualnog vaspitanja u nastavi, značajnu ulogu u tom smislu imaju i savremena nastavna sredstva koja omogućavaju svestranije saznavanje, kao i dublje i potpunije razumevanje predmetnog sadržaja saznavanja, a samim tim i razvijanje odgovarajućih sposobnosti i veština u oblasti intelektualnog razvoja.
Uloga nastavnih sredstava u procesu saznavanja mora se posmatrati sa stanovišta zastupljene koncepcije usvajanja znanja i pojmova u neposrednoj realizaciji nastave, koja se na odgovarajući način projektuje i obrazlaže u okviru didaktike i metodika posebnih nastavnih predmeta. Prvi korak u utvrđivanju te uloge odnosi se na činjenicu na koji način učenici učestvuju u procesu stvaranja znanja, odnosno da li aktivno i relativno samostalno učestvuju u procesu stvaranja znanja ili im se u procesu saznavanja, pre svega, omogućava da usvajaju gotova znanja. U okviru ova dva modela usvajanja znanja bitno se razlikuje uloga nastavnih sredstava. Kada su učenici aktivni učesnici u procesu stvaranja znanja, nastavna sredstva treba da omoguće odvijanje procesa otkrivanja nečeg novog za učenike, nečeg što prethodno nije činilo sastavni deo njihovog saznanja.
Međutim, i u situaciji kada učenici usvajaju gotova znanja oni usvajaju nešto što za njih predstavlja novo znanje. Ključnu razliku u ulozi nastavnih sredstava u okviru ova dva modela sticanja znanja vidimo u tome što u procesu stvaranja znanja učenici treba da uz pomoć nastavnih sredstava samostalno i uz adekvatnu pomoć nastavnika otkriju unutrašnja suštinska svojstva predmeta saznavanja i da na taj način formiraju pojam o odnosnom predmetu saznavanja.
Proces aktivnog stvaranja znanja podrazumeva da korišćena nastavna sredstva omoguće učenicima da izvrše određene radnje transformacije modela predmeta saznavanja, modela koji treba da omogući delatni odnos učenika u procesu saznavanja. Ove transformacije imaju za cilj da se otkrije unutrašnja suština predmeta saznavanja, kao i da se znanje o toj unutrašnjoj suštini poveže sa znanjima o drugim, posebnim, pojedinačnim i spoljašnjim svojstvima, vezama i odnosima u okviru određenog sistema koji predstavlja predmet saznavanja
U okviru tradicionalne nastave, zasnovane na empirističkoj koncepciji usvajanja pojmova i razvoja mišljenja u nastavi, uloga nastavnih sredstava određuje se na osnovu prethodno postavljene i jasno definisane uloge didaktičkog principa očiglednosti u nastavi, koji u ovoj koncepciji nastave zauzima ključnu poziciju u odnosu na druge didaktičke principe. Određena nastavna sredstva imaju značajnu, može se slobodno reći i ključnu, nezaobilaznu ulogu u odvijanju procesa saznavanja u nastavi koji svoj osnov ima u empiristički shvaćenom procesu usvajanja pojmova i razvoja mišljenja u nastavi.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]